Stvarno pravo (parvo svojine) predstavlja odnos izmedju lica i povodom stvari. Stvari su objekt pravnog odnosa na kojim titular (nosilac) stvarnog prava (vlasnik) direktno ostvaruje svoja ovlašćenja. Stvarno pravni odnos nastaje između titulara stvarnog prava i svih drugih lica koja dolaze u dodir sa stvari gde titular ima određena pravna ovlašćenja povodom te stvari. Shodno Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa, fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine (vlasništva) na pokretnim i nepokretnim stvarima. To se odnosi na pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim bogatstvima koja su u državnoj, javnoj svojini.
Predmet javne, državne svojine, u skaldu sa Zakonom o javnoj svojini, su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.
Ali i deca su predmet svojine?
Naravno da nisu. Ustavom Republike Srbije garantovano je da deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti, a njihova prava i njihova zaštita uređuju se zakonom. Porodičnim zakonom utvrđeno je pravo deta koje je sposobno da formira svoje mišljenje da ga slobodno izražava, kao i parvo da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja. Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta. Istim zakonom ustanovljene su granice sticanja poslovne sposobnosti. Dete koje je navršilo petnaestu godinu života može preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. U Republici Srbiji deca obično upisuju srednju školu sa navršenih petnaest godina, a po završetku osnovne škole.
Republika Srbija je članica Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta. Države članice se obavezuju da poštuju pravo deteta na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti, a ova sloboda može da podleže samo onim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su neophodna radi zaštite javne sigurnosti, reda, zdravlja ili morala ili osnovnih prava i sloboda drugih. Takođe, države članice priznaju prava deteta na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja i ne mogu se nametnuti nikakva ograničenja na ostvarivanje ovih prava, osim onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, javnog reda (ordre public), zaštite javnog zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih.
Deca, dakle, nisu niti privatna niti javna svojina i maju parvo na mišljenje i slobodu okupljanja, te udruživanja?
Naravno. U pravnom i etičkom smislu, deca se ne smatraju vlasništvom bilo koga. Svako dete ima svoja prava i autonomiju, a porodice i društvo imaju obavezu da štite i neguju decu.
Prema međunarodnim konvencijama, kao što je Konvencija o pravima deteta, svako dete ima svoja prava, uključujući pravo na obrazovanje, zdravlje, i zaštitu od nasilja. Deca nisu vlasništvo svojih roditelja ili staratelja, kao ni države, ali svi oni imaju odgovornost da pružaju podršku i brigu za decu. U sociološkom smislu, u različitim kulturama, odnosi unutar porodice i društva mogu oblikovati percepciju o deci. Međutim, u savremenim društvima, koncept vlasništva nad decom je široko odbijen kao etički neprihvatljiv. Roditelji ili staratelji su odgovorni za brigu, obrazovanje i zaštitu svoje dece, ali to ne znači da su njihovi vlasnici. Ova odgovornost je zasnovana na ljubavi i obavezi, a ne na konceptu posedovanja.
Deca su, naime, ljudska bića sa sopstvenim pravima i termin „vlasništvo“ u kontekstu dece je neprimeren i zastareo. Važno je shvatiti i poštovati njihovu autonomiju i prava.
