Prošlo je nešto malo više od godinu dana od kada sam pisao na temu ličnog iskustva zloupotrebe naloga na FB mreži i skoro četiri godine od kada mi se ova neprijatnost desila. Od tada češće razmišljam o društvenim mrežama na internetu i o tome koliko su korisnici istih u Srbiji potpuno nezaštićeni. Da li je donošenje zakona o društvenim mrežama alarm za branioce slobode govora ili je rešenje u zvaničnom, od strane države, potvrdjivanju svake registracije na svakoj mreži, radi sigurnosti i lakše zaštite u slučaju zloupotrebe?

Zaštita građana na društvenim mrežama (tekst iz septembra 2023.)

U današnje vreme, kada su društvene mreže postale sastavni deo našeg svakodnevnog života, pitanje sigurnosti postaje sve značajnije. Na društvenim mrežama, mi ne delimo samo slike i statuse već često i lične informacije koje mogu biti zloupotrebljene. U tom kontekstu, pitanja poput “Kako ćemo se zaštititi?” i “Ko je odgovoran u slučaju zloupotrebe?” postaju ključna. 

Zakonodavni okvir može delovati kao zaštitna mreža, ali je istovremeno i mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, propisi mogu da pomognu u regulaciji i postavljanju standarda za zaštitu ličnih podataka i borbi protiv zloupotreba. S druge strane, postoji opravdana zabrinutost da bi strogi zakoni mogli da ugroze slobodu govora i kreativnost, što je esencijalni deo internet kulture. Postavlja se pitanje: da li bismo, prateći bezbednost, mogli da odustanemo od osnovnih prava na slobodu izražavanja?

U ovom balansiranju između slobode i sigurnosti, važno je uzeti u obzir i novu paradigmu pravila koja nastavljaju da se razvijaju s razvojem tehnologije. Uvođenje verifikacije računa mogao bi da bude jedan od načina da se umanji rizik od zloupotrebe, ali takva praksa takođe otvara vrata za dodatne kontroverze. Uz postavljanje obaveznog sistema verifikacije, može doći do ograničavanja pristupa informacija pojedincima koji se ne uklapaju u određene okvire.

Pitanje je da li su korisnici društvenih mreža svesni rizika i koliko su edukovani o mogućim zloupotrebama. Mnogi ljudi se verovatno ne bave ovim pitanjem sve dok se sami ne suoče sa problemima. Obrazovanje korisnika o sigurnosti na mreži, kombinovano s donošenjem odgovarajućih zakona, moglo bi da stvori zdraviji ekosistem na društvenim e-platformama.

S obzirom na to, važno je da javnost bude uključena u proces kreiranja zakona. Diskusije o ovim temama moraju biti otvorene i inkluzivne, jer se na taj način može da se osigura zaštita interesa svih strana – kako korisnika, tako i platformi. Da li ćemo moći da pronađemo zajednički jezik koji će obezbediti i sigurnost i slobodu u digitalnom svetu, ostaje pitanje koje zahteva ozbiljan pristup i zajednički trud.

Iako se ne može očekivati da će zahtevi za regulacijom nestati, postavlja se pitanje kako da se uspostavi ravnoteža koja će omogućiti korisnicima da se osećaju zaštićeno, a da pri tom ne ugrožavaju svoja osnovna ljudska prava. U tom smislu, možda je ključno da se fokusiramo ne samo na zakone i pravne okvire, već i na izgradnju svesti i zajednice koja će biti dovoljno jaka da se bori protiv zloupotreba i promoviše zdravu komunikaciju na mrežama. 

Zato je neophodno da postavimo temelje za dalje razmišljanje i akcije. Koji su to koraci koje možemo preduzeti kako bismo se zaštitili u digitalnom svetu? Možda je vreme da se okupimo, razmenimo iskustva i stvorimo zajednicu koja će raditi na svojoj sigurnosti. Na kraju krajeva, naše iskustvo i znanje su najmoćniji alati koje imamo u ovoj borbi za sigurniji internet.