- Predsednik teži većoj izvršnoj moći i postavlja lojale poslušnike u ključne državne pozicije.
- Kontrola medija i propagande – pojačano širenje lažnih ili selektivnih informacija.
- Diskreditovanje opozicije i kritičara kao „neprijatelje države“.
- Neutralizacija obrazovnih institucija – targetiranje univerziteta i think-tankova koji preispituju vlast.
- Politizacija pravosudnog sistema – izbori lojalista za sudije i tužioce (implicitno iz koraka 1).
- Gušenje nezavisnih tela i institucija – propagandno i administrativno (sinergija sa koracima 2 i 3).
- Pronalaženje i krivljenje “krivaca” – često DEI inicijative, manjine, migrante…
- Podsticanje privatnog nasilja i slanje vojske ili nacionalne garde na civilne demonstracije. Obrana se „normalizuje“.
- “Izbori bez izbora” – izbori se održavaju, ali su besmisleni: opozicija uplašena, slomljena ili „kupljena“.
- Ukidanje izbora – poslednji korak dolazi kad je društvo dovoljno demoralisano, kontrolisano i bez otpora.
Abrams je tokom gostovanja kod Jimmyja Kimmela upozorila da su SAD verovatno već stigle do koraka 9, gde se ohrabruje nasilje i preti se neistomišljenicima: “počinjete da ohrabrujete i podstičete privatno nasilje… kidnapujete ljude sa ulica i pretvarate to u nešto normalno” .
Takođe je naglasila važnost građanske borbe u ovoj fazi: „Protestujte. Govorite istinu. Ne dopustite propagandi da pobedi.“
Ovaj model koraka potiče iz teorije prof. Kim Scheppele sa Princetona, a Abrams ga koristi kao rastući scenario u SAD. Napominje da autokratija ne dolazi preko noći, već kroz metastaziranje legitimiteta demokratije — “to se dešava već sada”.
