Pojam egzistencijalnog vakuuma ili besmislenosti postao je sveprisutna tema koja intrigira i frustrira savremenu ljudsku misao. Viktor Frankl, poznati psihijatar i osnivač logoterapije, duboko je istražio ovu pojavu, objašnjavajući je kao posledicu dvostrukog gubitka koji je snašao čoveka od trenutka kada je postao pravo ljudsko biće.

U svojim razmišljanjima, Frankl ističe da je prvi, fundamentalni gubitak koji je čoveka snašao, gubitak osnovnih životinjskih nagona. Tokom evolucije, ljudska vrsta je izgubila deo instinktivnog ponašanja koje je obezbeđivalo osnovnu potrebu za sigurnošću i orijentaciju u svetu. Dok životinje vođene svojim instinktima znaju šta treba da rade da bi preživele, ljudsko biće se suočava sa izborima. Ova sposobnost izbora donosi slobodu, ali i ogroman teret odgovornosti. Čovek je sada prinuđen da razmišlja o svojim ciljevima, vrednostima i smislu svog postojanja.

Osim gubitka instinkta, Frankl naglašava i gubitak tradicije. U prošlim vremenima, tradicija je pružala čvrste smernice i norme koje su oblikovale ljudsko ponašanje. Danas, međutim, u svetu koji se ubrzano menja, ljudi se često suočavaju s nedostatkom jasnih pravila i vrednosti. Bez autentičnog osjećaja za ono što „mora“ ili „treba“ da se uradi, mnogi ljudi upadaju u osećaj besmisla. U odsustvu tih tradicionalnih okvira, često se oslanjaju na konformizam ili totalitarizam, gde ili slede ono što drugi rade, ili se prilagođavaju očekivanjima onih oko njih.

Konformizam se može smatrati mehanizmom preživljavanja u novom svetu besmisla. Mnogima je lakše, umesto da traže vlastiti put, da se prilagode društvenim normama i očekivanjima. Ovaj fenomen može da deluje kao uteha, ali često dovodi do gubitka individualnosti i autentičnosti. Ljudi se u takvim slučajevima često ograničavaju na prosek, zaboravljajući na vlastite snove i ambicije. Oni rade ono što drugi rade! S druge strane, totalitarizam predstavlja ekstremniji oblik ovog fenomena, gde pojedinac, umesto da odgovara na unutrašnje impulse ili lične vrednosti, postaje alat drugih, često korumpiranih moći. U ovom scenariju, ljudska bića gube sposobnost da izraze svoju volju i identitet, postajući samo delovi mašinerije koja je izvan njihove kontrole. Oni rade ono što im drugi kažu da rade!

Egzistencijalni vakuum je izazov koji može da oblikuje naše vreme, ali uz istinsko traganje za smislom, možemo da prevaziđemo osjećaj besmisla i da pronađemo svetlost u svojim unutrašnjim borbama. Kroz svoje izbore, možemo da kreiramo put ka dubljem razumevanju I spoznaji sebe i sveta. Franklova analiza egzistencijalnog vakuuma ukazuje na hitnu potrebu za ponovnim pronalaženjem smisla u životu. Umesto da se oslanjamo na spoljašnje faktore ili pritiske, ključno je da svako od nas preuzme odgovornost za svoje izbore u potrazi za vlastitim putem. To može da podrazumeva istraživanje unutrašnjih vrednosti, postavljanje ciljeva koji su u skladu s našim istinskim željama i učestvovanje u aktivnostima koje donose ispunjenje. U svetu koji se često čini haotičnim i besmislenim, Frankl nas podseća na snagu ljudskog duha i sposobnost da pronađemo smisao, čak i u najtežim trenucima. Kroz suočavanje s vlastitim egzistencijalnim pitanjima, možemo da tragamo za odgovorima koji ne samo da obogaćuju našu egzistenciju, već i oblikuju smislenije i autentičnije živote.

Odgovornost = Smislenost.

Onaj ko traga za odgovorima jeste – ODGOVORAN!