U junu 2025. svet se ponovo suočava sa ozbiljnom bezbednosnom krizom na Bliskom istoku, ovoga puta između dve regionalne sile: Izraela i Irana. Sukob je eskalirao dramatično nakon izraelskog napada na iranske vojne i nuklearne ciljeve. Ova situacija nosi sa sobom ne samo humanitarne i političke posledice, već i potencijal za širi regionalni rat.
Sukob između Izraela i Irana predstavlja jednu od najozbiljnijih kriza Bliskog istoka u poslednjoj deceniji. On nosi potencijal da preraste u regionalni rat s globalnim posledicama. Uloga međunarodne zajednice je sada ključna – da li će prevladati diplomatija ili oružje, pokazaće naredne nedelje. Balkan, iako udaljen, mora pažljivo da prati razvoj događaja i da se priprema za indirektne posledice ovog sukoba.
Istorijski kontekst sukoba
– Period pre Islamske revolucije (do 1979.)
Iran i Izrael su imali prijateljske odnose. Iran (pod šahom Reza Pahlavijem) bio je sekularna prozapadna monarhija i jedna od prvih muslimanskih zemalja koja je de facto priznala Izrael. Izrael je Iranu pomagao vojno i ekonomski, posebno u poljoprivredi, bezbednosti i nafti.
– Nakon Islamske revolucije (od 1979.)
Nakon dolaska ajatolaha Homeinija na vlast, Iran postaje teokratska država sa otvoreno antiizraelskom politikom. Prekinuta je svaka saradnja, a Izrael je označen kao neprijatelj broj jedan, tzv. „mali šejtan“.
– Rat preko posrednika (proxy war)
Iran podržava Hezbolah (Liban), Hamas i Islamski džihad (Gaza), kao i šiitske milicije u Iraku i Siriji, koje se suprotstavljaju izraelskim interesima. Izrael odgovara napadima na iranske ciljeve u Siriji i sajber napadima, poput Stuxnet virusa 2010. godine.
– Sukobi oko nuklearnog programa
Iran razvija nuklearni program koji tvrdi da je civilni, dok Izrael i Zapad sumnjaju da je cilj izrada nuklearnog oružja. Izrael otvoreno izjavljuje da neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearnu bombu.
– Zaoštravanje poslednjih godina
Ubistva iranskih naučnika, eksplozije u postrojenjima i dron napadi dodatno su pogoršali odnose. Period 2024–2025 obeležavaju direktniji sukobi, kulminirajući izraelskim napadom u junu 2025.
Šta se dogodilo 13. juna 2025?
U petak, 13. juna 2025, Izrael je pokrenuo najopsežniji vojni napad na Iran u istoriji njihovih sukoba. Operacija pod nazivom „Rising Lion“ obuhvatila je preko 200 aviona i više od 330 projektila, usmerenih na više od 100 ciljeva unutar Irana. Među ciljevima su bila nuklearna postrojenja, vojne baze i rezidencije visokih vojnih zvaničnika poput Hoseina Salamija, Mohamada Bagerija i Amira Alija Hadžizadea. Napad je, prema izraelskim tvrdnjama, imao za cilj da uništi infrastrukturu povezanu s iranskim nuklearnim programom.
Iran tvrdi da je u napadima poginulo najmanje 78 ljudi, uključujući i visoke vojno-naučne kadrove. Istovremeno, mediji prenose da je Iran oborio deo izraelskih projektila, ali da su mnogi ciljevi pogođeni.
Iranski odgovor
Samo nekoliko sati nakon izraelskih napada, Iran je lansirao više od 100 dronova ka teritoriji Izraela. Većina dronova je presretnuta zahvaljujući izraelskim i američkim protivvazdušnim sistemima. Ipak, Iran je najavio da ovo nije kraj i da će uslediti dalji koraci. Zatvoreni su vazdušni prostori Irana i susednih zemalja poput Iraka i Jordana. Iranske vlasti tvrde da je napad bio akt rata i da će uslediti „oštra i bolna osveta“.
Reakcije sveta
Međunarodna zajednica poziva na uzdržanost. Ujedinjene nacije, Evropska unija, Rusija i Kina pozivaju obe strane da izbegnu dalju eskalaciju. SAD su se zvanično distancirale od samog napada, iako se zna da su unapred bile informisane o operaciji. Bivši predsednik SAD Donald Tramp podržao je izraelsku akciju i izjavio da je bila nužna.
Cene nafte su skočile za više od 7%, a svetske berze reaguju uznemireno. Više avio-kompanija je otkazalo letove ka regionu, a međunarodni vazdušni saobraćaj je ozbiljno poremećen.
Šta sledi?
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu poručio je da će operacija trajati „onoliko koliko bude potrebno“. Očekuje se iranski odgovor preko savezničkih grupa kao što su Hezbolah u Libanu, Hutiji u Jemenu i šiitske milicije u Iraku i Siriji. Ova konfrontacija može ozbiljno da ugrozi sve postojeće napore za obnavljanje nuklearnih pregovora sa Iranom, kao i stabilnost celog Bliskog istoka.
Tri moguća scenarija razvoja sukoba
- Najgori scenario – otvoreni regionalni rat
Ukoliko Iran odluči da odgovori direktno i masivno, uključujući napade na izraelske gradove ili američke baze u regionu, sukob bi se mogao proširiti na Liban, Siriju, Irak i Persijski zaliv. Moguće je učešće SAD, što bi praktično značilo regionalni rat sa ogromnim posledicama. - Deeskalacija kroz diplomatski pritisak
Druga opcija je da se, posredovanjem velikih sila poput Kine, Rusije i EU, izvrši snažan diplomatski pritisak na obe strane kako bi se zaustavile neprijateljske aktivnosti i nastavili pregovori o iranskom nuklearnom programu. - Status kvo sa povremenim udarima
Postoji i verovatnoća da se sukob „zamrzne“ – uz povremene raketne i dron napade, bez otvorenog rata. Ovakva situacija bi nastavila da destabilizuje region, ali bez direktne eskalacije. Posredovanje UN i Turske može biti presudno za očuvanje ovakvog statusa.
Uticaj na Balkan
Iako Balkan nije direktno uključen u sukob, posledice se već osećaju:
- Ekonomski uticaj: Rast cena energenata, posebno nafte i gasa, utiče na sve zemlje regiona.
- Bezbednosni izazovi: Mogućnost povećanog migracionog pritiska ako dođe do masovnih sukoba.
Političke posledice: Balkanske zemlje se mogu naći pod pritiskom da se svrstaju uz jednu stranu, posebno one koje su kandidati za članstvo u EU ili bliske SAD-u.
