Već 13. put u poslednjih 17 godina svet je postao manje mirno mesto za život. Globalni indeks mira za 2025. godinu, koji meri nivo mirnoće u 163 zemlje i teritorije (što pokriva 99,7% svetske populacije), jasno pokazuje zabrinjavajuće trendove.
Sve dublje u nestabilnost
U proseku, svet je postao 0,36% manje miran nego prethodne godine. Iako se to možda čini kao mali procenat, iza te brojke stoje:
- 87 zemalja koje su zabeležile pogoršanje
- 59 aktivnih oružanih sukoba – najviše od kraja Drugog svetskog rata
- 17 zemalja sa preko 1.000 smrti u unutrašnjim sukobima samo u 2024.
Zašto svet klizi ka ratu?
GPI ukazuje na povratak militarizacije, geopolitičku fragmentaciju, sve češće uplitanje spoljnjih aktera u unutrašnje sukobe, i pad poverenja u međunarodne institucije.
Zapanjujuće je da:
- 84 zemlje povećavaju vojne budžete
- U 2024. militarizacija je dostigla najviši nivo od 2010.
- 78 država je direktno učestvovalo u sukobima van svojih granica
Sukobi bez rešenja
Sve je manje konflikata koji se završavaju mirovnim sporazumima ili jasnim pobedama. Danas se većina njih pretvara u zamrznute krize bez izlaza, a u poslednjih 10 godina broj mirovnih trupa UN pao je za čak 42%.
Fragmentacija moći
Svet više nije dvopolaran. U 2025. godini čak 34 zemlje imaju značajan međunarodni uticaj, dok su SAD i Kina blizu svojih limita. U međuvremenu, srednje sile poput Turske, Brazila, UAE i Vijetnama zauzimaju sve veće mesto na regionalnoj sceni.
Mir je skup – a nasilje još skuplje
Ukupan ekonomski trošak nasilja u 2024. procenjuje se na 19,97 triliona dolara, što je 11,6% svetskog BDP-a. Najveći deo odlazi na:
- vojne izdatke (9 triliona $)
- unutrašnju bezbednost
- posledice konflikata (izbeglice, smanjenje BDP-a, žrtve)
Za poređenje: na mirovne misije i izgradnju mira troši se tek 0,52% vojnog budžeta sveta. Dakle, svet ulaže stotine puta više u rat nego u mir.
Mediji i informacija – mir u senci klikbejtova
Slobodan protok informacija ključan je za stabilnost, ali je danas kvalitet informacija u padu, a sloboda medija pod pritiskom. Civilni konflikti u siromašnijim zemljama gotovo se ne pominju u medijima, dok se smrti u bogatim državama preuveličavaju stotinama puta.
Ko su mirni, a ko rizični?
Najmirnije zemlje sveta su Island, Irska, Novi Zeland, Austrija i Švajcarska. Na dnu lestvice su Rusija, Ukrajina, Sudan, DR Kongo i Jemen. Srbija je rangirana na 64. mestu, uz blago pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu.
Kuda vodi ovaj kurs?
Indeks zaključuje: bez ozbiljnog ulaganja u tzv. Pozitivni mir (institucije, pravda, obrazovanje, poverenje i inkluzija), svet ide ka novim velikim sukobima. Mir nije samo odsustvo rata, već prisustvo uslova za društveni balans i razvoj.
Ako ne investiramo u mir sada – platićemo mnogo više kasnije.
