Poslednjih dana čuli smo izjave koje predlažu ukidanje svih državnih univerziteta i stvaranje jednog „integrisanog“ pod upravom države. Na prvi pogled, to može zvučati kao rešenje, ali zapravo krije ozbiljnu opasnost po društvo, znanje i budućnost Srbije.

Državni univerziteti čuvaju jednakost i dostupnost obrazovanja

Obrazovanje nije privilegija – ono je pravo. Državni univerziteti omogućavaju studentima iz različitih društvenih slojeva da steknu kvalitetno znanje bez finansijskih barijera koje nameću privatni fakulteti. Ukidanje državnih univerziteta značilo bi da obrazovanje postaje dostupno samo onima koji mogu da plate. To nije društvo znanja, to je društvo privilegija.

Univerziteti su bastioni kritičkog mišljenja

Sloboda mišljenja, naučna debata i kritičko propitivanje sistema – to je suština univerziteta. Upravo ta sloboda je često neugodna vlastima, ali je ključna za napredak. Univerzitet nije „vojna formacija“ niti „politički protivnik“ – to je prostor gde mladi ljudi uče da misle, a društvo da napreduje.

Tradicija i međunarodni ugled

Beogradski, Novosadski, Niški i Kragujevački univerziteti imaju decenije tradicije, hiljade profesora i stotine hiljada diplomaca širom sveta. Oni su ime i lice Srbije na međunarodnoj akademskoj sceni. Gašenje tih institucija bilo bi ne samo društveno, već i nacionalno samoubistvo.

Univerziteti kao pokretači razvoja

Svaka ozbiljna država zna: bez univerziteta nema ekonomskog ni tehnološkog razvoja. IT sektor u Srbiji, medicinska istraživanja, inženjerski projekti – sve to počiva na znanju koje stvaraju i prenose državni univerziteti. Ako ih ugasimo, gubimo i oslonac za budućnost.

Reforma – da, gašenje – nikada

Državni univerziteti imaju svoje probleme: birokratiju, tromost, nepotizam. Ali rešenje nije njihovo gašenje, već modernizacija, veća odgovornost i bolje povezivanje sa privredom i društvom. Uništiti ih znači uništiti mogućnost reforme.

Društvo koje gasi univerzitete, gasi i svoju budućnost.
Društvo koje ulaže u univerzitete, ulaže u slobodu, znanje i razvoj.

Državni univerziteti nisu neprijatelj države – oni su njeno najjače oružje protiv neznanja, siromaštva i izolacije. Srbija zaslužuje da ima više univerziteta, bolja ulaganja i veću slobodu znanja, a ne jedinstveni sistem pod političkom kontrolom.